Шта славимо за празник Духова?

Као што им је заповедио Спаситељ при вазнесењу на небо, апостоли су остали у Јерусалиму, чекајући да се испуни његово обећање, да ће им послати Духа Светог. Они су били, како пише у Делима апостолским „истрајно и једнодушно на молитви и мољењу. Са женама и са Маријом матером Исусовом и са браћом његовом“ (1, 14). Разговарали су о Христу и његовим речима при вазнесењу, али никоме изван свог круга нису о Њему ништа говорили, чак ни о радости кооја је испуњавала њихова срца. Страх им је једноставно затварао уста. А онда се десило нешто изузетно. Опет су били сви на окупу, и у трећи час дана (по нашем у девет часова) разлеже се као удар грома, кућа у којој су били апостоли затресла се, изнад њих се чуло као дување силног ветра, као нека олуја. Ватрени стуб се спушта са неба и у просторији су се појавили огњени језици, који су лебдели изнад главе свакога од њих. То је – силазак Духа Светога у разум и срца апостола, кога им је Христос обећао пре вазнесења. Примивши Духа Светог апостоли постају потпуно обновљени и препорођени.

Одједном, осетише апостоли да могу да говоре. Шта више, морали су да говоре. Тако је снажно било одушевљење које им је испунило срца. Страх је нестао. Почели су да говоре о Богу и о Исусу Христу гласно, тако гласно да су их сви могли чути. Велики број ходочасника, који су у Јерусалим дошли због празника Педестнице, привучени необичним догађајем, окупљају се око куће где се налазе апостоли. Људи су застајали испред куће и ослушкивали. Чудили су се због радосних речи о Исусу. Чули су своје речи и могли су их разумети, сваки на свом језику, домаћи и странци, ходочасници који су дошли издалека.

Многи се у чуду питаху: Одакле ово долази? Је ли то од Бога? Други се подсмеваху: Напили су се слаткога вина! Апостоли излазе и почињу да говоре о Христу са таквим одушевљењем, увереношћу и непоколебљивошћу, да одмах обраћају велики број људи из свих крајева Римске империје. Многи почињу да верују у Христа, слушајући на чудесан начин проповед о Њему, сваки на свом језику, из уста апостола Петра, који говори у име осталих апостола: Исус Назарећанин, Који је учинио толико чудеса... Исус, кога сте ви распели на крсту и убили рукама многобожаца... Бог га је васкрснуо. Он је Господ. Он је – Христос! Црква је основана!

Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање Цркве Христове или Царства Божјег на земљи од Господа Исуса Христа. Сада су апостоли примили Духа Светог и отпочели су да објављују свету истину Христове искупитељске жртве и Његово васкрсење. Крстили су тај дан више хиљада Христових следбеника и ударили темељ организованој Цркви Његовој на земљи. Од тог момента Црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте примањем к себи других душа, а ово рашћење Цркве, спољашње и унутрашње, у дубину и ширину, описују Дела апостолска, почевши од друге главе.

У спомен овог важног догађаја, у част Пресвете Тројице, а посебно у част Светог Духа, слави Црква празник који се зове ПЕДЕСЕТНИЦА, јер се слави у педесети дан после Васкрса. Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана и узвишена, представља разраду свакодневне литургијске песме у част Свете Тројице: "Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањамо се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла" (ову песму ћеш наћи у немачком преводу Литургије, на крају, после причешћа верника). У службама овога дана много пута се пева и молитва Духу Светоме: "Царју Небесниј..." .У Хришћанској цркви овај празник се назива Дан силаска Духа Светог на апостоле, Дан Светога Духа, Тројичин дан, Тројице, Духови. Педесетница је један од најстаријих Господњих празника. Празник се одликује нарочитим богослужењем и овога дана се заједно са Литургијом одмах везује вечерње (да би могли клечећи слушати молитве), које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се, на дан даровања Духа Светог апостолима, у нама обнови благодат Светог Духа, а молимо се још и за друге, души корисне ствари.

Обичај је да се на овај дан црква и домови верника ките зеленилом и травом, свакако по угледању на јеврејски обичај. Пошто је Дух Свети сишао на апостоле баш на јеврејски празник Педесетнице, сигурно да је и Сионска горница (просторија у којој су били апостоли кад је на њих сишао Дух Свети) била искићена. Данас верници, за време вечерњег богослужења, док клече, плету у цркви венце од траве и цвећа, односе их кућама и стављају на иконе, као још један видљиви знак побожности. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше, као и целокупно човеково биће.

Празник који следи дан после Педесетнице носи назив "Духовски понедељак", јер је посвећен Свесветом Животворном и Свесилном Духу, једном од три лица Свете Тројице, једносуштним и једнако поштованим и слављеним са Оцем и Сином.

Мирко Д. Колунџић